Neiskorišćeni godišnji odmor: pravo na novčanu naknadu

U svakodnevnom životu česta je situacija da zaposleni nakon prestanka radnog odnosa utvrdi da ima pravo na određen broj dana godišnjeg odmora, pa se neretko postavlja pitanje kakva prava zaposleni ima u vezi sa neiskorišćenim odmorom?

Pravo na godišnji odmor prema Zakonu o radu

Zaposleni imaju prava koja su regulisana materijom Zakona o radu. Pravo na godišnji odmor je regulisano članom 68. Zakona o radu.

Kada zaposleni može koristiti godišnji odmor?

Zaposleni, tj. lica koja se nalaze u radnom odnosu stiču pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Za dan zasnivanja radnog odnosa uzima se dan stupanja zaposlenog na radno mesto, te od tog trenutka teče rok od mesec dana.

U neprekidni rad računa se i vreme sprečenosti za rad, kao i odsustvo sa rada uz naknadu zarade.

PRIMER: Lice je zasnovalo radni odnos sa poslodavcem dana  20. marta, a pravo na korišćenje godišnjeg odmora stiče 20. aprila.

Koliko dana godišnjeg odmora zaposleni ima u jednoj godini?

Trajanje godišnjeg odmora u jednoj kalendarskoj godini utvrđeno je opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje u trajanju od 20 radnih dana.

Radna nedelja se sastoji od 5 radnih dana, dok se praznici koji su zakonski neradni, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost na radu u skladu sa aktima o zdravstvenom osiguranju ne uručunavaju u dana godišnjeg odmora.

Dužina godišnjeg odmora zavisi od mnogo faktora (radnog iskustva, doprinosa na radu, stručne spreme zaposlenog, itd.), ali po zakonu poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi godišnji odmor od minimum 20 radnih dana. Godišnji odmor se može samo povećavati usled raznih okolnosti, ali ne može biti kraći od zakonskog minimuma.

Godišnji odmor: da li se može koristiti u delovima ili se mora iskoristiti u celosti?

Zaposleni godišnji odmor mogu koristiti u delovima. Naime, zaposleni može koristi godišnji odmor iz dva dela, s tim što u tom slučaju mora iskoristiti godišnji odmor u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a preostali deo odmora najkasnije do 30. juna naredne godine.

Ukoliko zaposleni želi da koristi godišnji odmor iz više delova, postoji mogućnost ako se sa tim saglasi njegov poslodavac.

Kako da saznam kada mogu koristiti godišnji odmor?

Raspored godišnjeg odmora određuje poslodavac u zavisnosti od obima posla, kao i drugih okolnosti, ali sve u dogovoru sa zaposlenim.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac mora dostaviti najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak godišnjeg odmora, a ukoliko zaposleni traži godišnji odmor onda mu se može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

Ukoliko dođe do promene obima posla ili nekih drugih okolnosti, poslodavac ima pravo da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, a to može uraditi najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti u elektronskoj formi, a ukoliko zaposleni zahteva da mu se to rešenje dostavi i u pisanoj formi poslodavac ima zakonsku obavezu da to i uradi.

Ustavni sud Republike Srbije zauzeo je stav da poslodavac odluku o korišćenju godišnjeg odmora i rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi nezavisno od zahteva zaposlenog, tako da zaposleni nije dužan da poslodavcu uputi zahtev za ostvarivanje prava na godišnji odmor da bi to pravo i ostvario.

Koja su prava zaposlenog u sitauciji kada ne iskoristi ceo godišnji odmor u kalendarskoj godini?

U skladu sa Zakonom o radu zaposleni ima pravo da godišnji odmor iskoristi i u narednoj godini, tačnije do 30. juna naredne godine.

U sledećim slučajevima nije iskorišćen ceo godišnji odmor:

• Odsutnost sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva,
• Odsustvo sa rada radi nege deteta,
• Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta

Šta je to srazmerni deo godišnjeg odmora, kako se obračunava i kada zaposleni ima pravo na njega?

U sitacijama kada zaposleni ne radi celu godinu kod poslodavca, ostvaruje pravo na srazmerni godišnji odmor.

Srazmerni godišnji odmor predstavlja pravo zaposlenog na dvanaestinu godišnjeg odmora, odnosno srazmerno za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Glavno pitanje je kako obračunati srazmerni deo godišnjeg odmora? To ćemo pokazati kroz praktičan primer.

PRIMER: Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 24 radna dana. Srazmeran deo godišnjeg odmora za svaki mesec rada iznosi 2 dana (24 radna dana podeljeno sa 12 meseci iznosi 2 radna dana mesečno). Ako uzmem za primer da je radni odnos zasnovan 10.04.2022. godine, a prestao je 30.03.2023. godine, zaposleni u 2023. godini ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 6 radnih dana (3 meseca koja je radio u kalendarskoj 2023. godini, po mesecu dva dana, dakle ukupno 6 radnih dana).

Kada zaposleni ima pravo na naknadu štete usled neiskorišćenog godišnjeg odmora?

U situaciji kada dođe do prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, da li njegov deo ili u celini, isplati novčanu naknadu umesto prava na korišćenje godišnjeg odmora.

Visina novčane naknade određuje se u zavisnosti od visine prosečne zarade zaposlenog u poslednjih 12 meseci, a sve proporcionalno broju dana godišnjeg odmora koje zaposleni nije iskoristio.

Novčana naknada ima karakter naknade štete prema Zakonu o radu, međutim resorno ministarstvo stava je da navedena naknada ima karakter zarade, te poslodavac na osnovu ovog stava dužan je da obračuna i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i poreze.

Zaposleni pored navedene naknade ima pravo i na kamatu.

Ukoliko želite da zaštitite svoja prava iz radnog odnosa, između ostalog i da iskoristite svoje pravo na novčanu naknadu opisanu u ovojm tekstu, možete zakazati konsultacije preko naše web stranice.